distance_your_shelf's reviews
587 reviews

This book made me feel warm.
That's all I'm going to say.
Read this book.

P.S. Our covers are freakin' gorgeous!

Kako vreme prolazi, tako ja smanjujem ocenu...

Umeju da me kupe ovakve priče u poslednje vreme.
Našla sam se i u Nataši, i u Danijelu. Zbog toga sam sve osećala jače.
Po meni, bolja od "Sve, baš sve".
Tople preporuke!

"Postoji japanska izreka koja mi se dopada: koi no yokan. Ne znači ljubav na prvi pogled. Više je ljubav na drugi pogled. To se javlja kad nekog upoznate i osetite da ćete se zaljubiti u tu osobu. Možda se niste zaljubili u tom trenutku, ali to je neizbežno.

Prilično sam siguran da to upravo doživljavam."

3.5/5

-"Svako može druge navesti da promene život."
-"Ali ne možemo ljude navesti da čine ono što ne žele."
On sleže ramenima. "Među nama rečeno, šta znači nešto hteti ili želeti? Ko zna za sebe šta hoće? Ko je načisto sa sobom? "

U ovom romanu se diskutuje o tome da li smo sami zaslužni za svoju sudbinu, ili nam je ona nametnuta. Bar mislim da se o tome diskutuje. Teško je ovo objasniti, priča je višeslojna i za primećivanje određenih detalja neophodna je dobra koncentracija.
Interesantna forma, a najviše mi se dopalo poglavlje "Porodica" (ujedno i najkraće), a koje predstavlja odlomak jedne knjige...

Volim da čitam o kraju devetnaestog i početku dvadesetog veka na Balkanu, pa nije ni čudo što mi se ovo dopalo. Daje drugačiji pogled na Principa, jer on nije bio samo atentator, kako se danas predstavlja: bio je, kao i svi mi, čovek, koji je imao svoja interesovanja, ličnost, ideale.
Drugi deo knjige je, zapravo, presudio ovoj knjizi i od četvorke načinio peticu. Maestralno.
Radujem se čitanju još Jergovićevih knjiga.

3.5/5
Nema sumnje da je ovo jako bitna tema. Ipak, u mnogim delovima mi se cinilo da je Brunova naivnost preterana, a nacin izrazavanja kao kod odraslog coveka. To me je remetilo u toku citanja.
S druge strane, nacin na koji dete vidi odredjene stvari dovodi do toga da se u jednoj recenici objasni neki dogadjaji, jako suptilno, i to mi se dopalo.

A ovaj deo mi je posebno drag, jer pokazuje besmisao rata i trovanje propagandom. Dijalog Bruna i njegove sestre:
"Gretel sighed and shook her head. 'With the other Jews, Bruno. Didn't you know that? That's why they have to be kept together. They can't mix with us.'
...
'Are we Jews?'
Gretel opened her mouth wide, as if she had been slapped in the face. 'No, we most certainly are not.'
'What are we then?'
'We're...' began Gretel, but then she had to stop to think about it. 'We're ' she repeated, , but she wasn't quite sure what the answer to this question was.
...
'We're the opposite', said Gretel,sounding a lot more satisfied with this answer. 'Yes, that's right. We're the opposite.'
...
'Well, why don't we like them?'
'Cause they're Jews'.
"

Sto se kraja tice, pretpostavila sam sustinu ali ne i izvedbu, i deluje mi kao prikladan kraj ovakve price. Dobra je i poslednja recenica. Ako ikad budem skupila snage da je citam opet, verujem da ce dobiti vecu ocenu, sada je na 3.5.

4.5/5
I'm not crying, you're crying!
I've managed to calm myself and am not an emotional wreck I was 15 minutes ago.
Touching, heartbreaking, thought-provoking. Give it a try.

Po sinopsisu, priča prati Vidaka, studenta medicine, koji se useljava u stan nedavno preminulog novinara Nenadovića. Tu, saplićući se o stvari bivšeg stanara, otkriva da je Nenadović za ratnu rubriku "Crni odjeci" u periodu od 1992. do 1995. godine falsifikovao članke, menjajući bošnjačka imena srpskim. Na taj način, on temelji vrhunac svoje karijere na lažima. Ako očekujete samo raskrinkavanje ovog događaja, velike su šanse da će vas knjiga na neki način razočarati. Ovo nije samo priča o događajima iz rata, ovo je priča o Vidakovoj ličnosti, o svim ljudima koji su prošli kroz njegov život, o nesanicama, o Ivanu koji je ostao bez prsta na ruci, o sujevernoj Branki koja ume da zapuca, o svim zapamćenim snovima, o Bogorodici i potencijalnoj devijaciji nosnog septuma. Da, mozda zvuči kao gomila nabacanih činjenica, ali Stefan maestralno uspeva da formira priču kao nepravolinijsku, a opet jako smislenu celinu sa završetkom koji je i bio presudan za konačnu ocenu.

Iskreno sam šokirana količinom zrelosti koja je prisutna u Stefanovom pisanju. Svi pominju kako je još šokantnije to što mu je ovo prvi roman. Ja ću samo reći da se radujem narednom.


"Rat ne haje za pojedinosti, niti ima vremena da sluša plač onih koje je zavio u crno. On se hrani brojevima, a preko imena i sudbina, strahova i nadanja, gazi svojom gvozdenom čizmom. Rat želi da traje i traje dok god postoje barem dvojica koja bi ga vodila."

"Gde se nalaze sigurne tačke naše prošlosti, ako ih već nema u sećanjima?"

Koliko dugo mi ovo stoji na TBR-u, konačno sam je, uz malu pomoć, našla i pročitala.

Jako emotivno, ukazuje na stvari kojih se ljudi koji nisu u toj situaciji ne bi setili, ne bi na to ni pomislili.

Donino pisanje je izvanredno, kao i u "The Secret History", ali ne mogu da se oduprem utisku da je knjiga ipak mogla da bude kraća i konciznija u nekim delovima - 860 sitno štampanih strana, tj. 32 sata audio knjige je previše za ovu priču, koliko god ona kompleksna bila. Kada sam bila negde na polovini, smatrala sam da bi se izgubila neka od karakteristika likova ukoliko bi se bilo koja scena oduzela. Nakon toga, počela sam da primećujem dijaloge koji su bili otegnuti i scene koje nisu bile bitne za radnju, a protezale su se u nedogled. Ono što moram da pomenem je činjenica da sam uspela da u nekom trenutku razmišljam kao glavni lik, što znači da je Dona odlično odradila posao kada je reč o njegovoj karakterizaciji. Ipak, uz par situacija koje su se namestile taman kako treba ("deus ex machina" momenti), nisam mogla da ovoj knjizi dam više od trojke. Verujem da će se dopasti onima koji vole dobro razrađene likove i opise koji uspevaju da vas uvuku u atmosferu romana.