Vrlo groteskno, na momente teško za stomak. Teško, skoro nemoguće preporučiti. Pa opet, društveni kontekst je nažalost prilično relevantan za Srbiju, te me je nekad malo jače pogađalo no što treba.

Silvija ume da vam brzo izvrne stomak, poput ovde, gde glavnom liku prilazi dečak na železničkoj stanici u Varšavi: "A, znači, to nije mali Jacek, samo neki rumunski Tucu, kojem je tatica polomio noge kako bi mogao prositi kako bogalj."

Pažljivo birajte da li ćete je čitati.